Beograd, 14. oktobar 2019. – „Nastavljamo gde smo stali u toj ideji da razgovaramo“, kazala je Olja Bećković kada je kultna emisija „Utisak nedelje“, posle preduge pauze, ponovo krenula.
Na samom početku naeg razgovora, na pitanje da li je verovala da će se taj povratak nakon onakvog ukidanja desiti u nekom boljem trenutku, odgovara da je sumnjala da će se to ikada desiti.
Činjenica da ipak jeste ne znači da su došla slobodnija vremena. Naprotiv.
Nastavlja se život u sistemu sagrađenom na prošlosti iskonstruisanoj prema željama predsednika, sistemu koji se održava kroz medije koji pokušavaju da prevaspitaju svakog ko se usudi da kritikuje vlast, svakodnevno se iznose neistine bez ikakvih posledica, a neprijatelj je onaj ko ukaže na raskorak sa činjenicama. U javnoj sferi, razgovor je sveden na svoju suprotnost – na beskrajne monologe, u čemu prednjači predsednik Srbije.
Sa Oljom Bećković razgovaramo o tome šta može da se učini, šta je zadatak novinara danas, naravno o „Utisku nedelje“, o tome da li su svi isti i da li je uvek bilo ovako. Pričamo o strahu, ali i o pristajanju ljudi da „samo rade svoj posao“, o pristojnosti i bojkotu.
„VREME“: Kada je najavljeno da ćemo ponovo gledati „Utisak nedelje“, jedno od prvih pitanja je bilo – da li ćeš zvati Aleksandra Vučića. Tada si rekla da hoćeš. Je li došlo do tog poziva?
Olja Bećković: Ne. Zvaću ga onda kad budem mislila da ima nešto novo da kaže. Ne vidim profesionalno nijedan razlog da pozivam čoveka koji svaki dan govori u medijima po najmanje sat vremena. Mi kao novinari vodimo računa da sagovornik koji je juče bio u jednoj emisiji, ne bude kod mene danas. Pošto je on „svakog juče“ negde, nemam potrebu da ga zovem. A problem, ne samo sa predsednikom već sa svima njima je što oni stvari doživljavaju lično. I to nisu razgovori između novinara i predstavnika vlasti, nego se vlast ponaša kao da je u pitanju lični obračun. I u tom smislu, nisam raspoložena niti me zanima da se lično obračunavam.
Intervju, u celosti, možete pročitati na sajtu nedeljnika Vreme.
