Sudovi u Srbiji su nedovoljno nezavisni, a mediji polovično slobodni, rezultati su istraživanja Frasier instituta, objavljenih u brošuri „Barometar slobode“.
Nova brošura „Barometar slobode“ koja obuhvata Zapadni Balkan i Grčku predstavljena je u Beogradu i pokazuje da sve balkanske zemlje imaju velike sličnosti kada je reč o ljudskim pravima, političkim i ekonomskim slobodama.
Podaci za istraživanje preuzeti su iz istraživanja Frasier instituta, istraživanje o indeksu percepcije korupcije koje je radio Transparensi Internešnal (Transparency International), Heritidž fondacije (Heritage foundation) i raznih istraživanja Maplkrofta (Maplecroft).
Političke slobode posmatrane su kroz tri faktora – slobodne izbore, odsustvo neustavnih veto igrača i slobodu medija. Izbori su u celom regionu ocenjeni kao slobodni, sa manjim incidentima, a kao praksa na celom Balkanu, sa izuzetkom Hrvatske, uobičajena je kupovina glasova, kao najveća smetnja.
U istraživanju je ocenjeno da u Srbiji nema tradicionalnih neustavnih veeto igrača. Kao najuticajnijeg igrača istraživanje prepoznaje Srpsku pravoslavnu crkvu i ultra-desničarske organizacije koje imaju rastudi uticaj.
Srbija je ocenjena kao zemlja sa polovično slobodnim medijima zbog cenzure, autocenzure, netransparentnosti vlasništva u medijima. Kada se ovaj deo uporedi sa prošlogodišnjim rezultatima Srbija je ostvarila mali pad sa ocene 6,4 u 2012. na 6,3 u 2013. godini.
Jedan od autora istraživanja Dušan Gamser kazao je da je nedovoljna nezavisnost i neprofesionalnost sudstva osnovna prepreka punom ostvarivanju vladavine prava u Srbiji. On je kazao da se na primer restitucija odvija relativno dobro, ali da je blokira sporo sudstvo.
On je dodao da borba protiv korupcije u celom regionu napreduje zbog donošenja novih zakonskih propisa, ali da same akcije u tom pogledu nisu bile dovoljne.
Gamser je kazao da je izvestan napredak u pogledu ljudskih prava ostvaren kroz hapšenje i procesuiranje optuženih za ubistva novinara 1990-ih godina i ratnih zločinaca, ali da se to malo odražava na javno mnjenje i ne dolazi do društvenog pomirenja.
On je dodao da je određen pomak napravljen i u pogledu zaštite prava LGBT populacije u Srbiji, da se ona u Hrvatskoj i Grčkoj ved lakše ostvaruju i pored homofobije, ali da to nije slučaj u Albaniji, gde su LGBT osobe skoro isključene iz društva i Bosni i Hercegovini gde je svaki pokušaj održavanja bilo kakvog LGBT skupa praden neredima.
Gamser je kazao i da je kada je reč o vladavini prava u Srbiji stanje i dalje loše što se tiče medija i napada medije, ali i na manjinske verske zajednice „gde država ima svoje favorite i ne poštuje slobodu veroispovesti niti načela sekularne države“.
Kada je reč o ekonomskim pravima Srbija je najgore ocenjena u regionu sa ukupnom ocenom 24,42 od maksimalnih 40, dok je najbolje ocenjena Crna Gora sa 27,36.
U Srbiji je faktor slobode međunarodne trgovine najbolje ocenjen, ali autor Mihailo Gajid objašnjava da je to slučaj sa svim zemljama koje su u procesu evrointegracije i koje su potpisnice CEFTA sporazuma.
On je kazao i da je loš rad sudova odgovoran za to što su vlasnička prava posebno loše ocenjena. On je kazao da de se tek kada mere novog Zakona o radu počnu da deluju modi da se govori o njihovim efektima u poslovnoj regulaciji.
Izvor:Medija centar Beograd/Beta
