Ova priča morala je da sačeka ravno 70 godina da bi bila ispričana.
Znaju za nju već 70 godina – pojedinci odavde, koji o njoj taman toliko dugo ćute, jer ju je jednom davno neko iskovao u tabu, ne utisnuvši rok trajanja; i, neki drugi, koji su daleko odavde o njoj uporno pričali i pisali, ali ovde, sve ovo vreme, kao da niko nije želeo, niko nije smeo – zbog tabua, valjda – da ih sasluša.
Ovo je priča o najcrnjem oktobru u istoriji Nemačke Crnje – oktobru 1944., koja je prećutkivana i zbog broja žrtava ali, čini se, ipak najviše – zbog načina na koji su ljudi stradali.
Autorski tekst Denisa Kolundžija i Natalije Miletić možete pročitati na sajtu Balkanist
