Valjevo, 01. januar 2019. (Aleksandar Milijašević, Dijalog Net) – Osman Balić, predsednik Predsedništva Stalne Konferencije romskih udruzenja građana (SKRUG) Lige Roma govori za portal Dijalog Net o segregaciji, diskriminaciji i stanju ljudskih prava romske zajednice u Srbiji .
Kada je reč o segregaciji romske zajednice u Srbii, naš sagovornik, govoreći u svoje ime, govori da situacija nije toliko dramatična, ali i navodi da je praktično čitav svet posledica prirodne segregacije.
Balić smatra da su skoro sve države tvorevine u kojima postoji segregacija i dodaje da je tako uvek bilo i biće. U manjoj ili većoj meri.
On naglašava da je situacija sa segregacijom dramatična jedino u školama i ukazuje da su, podela dece i izolovana odeljenja sa romskom decom, opasna društvena pojava. Naročito su opasna za društva kao što su naša na Balkanu, kategoričan je Balić.
Tu se u nekonsolidovanim i nedovršenim državama i sumnjivim demokratijama radi na dovršenju tih koncepata nacionalnih država, kaže Balić i dodaje da se još uvek države na Balkanu konstituišu i pitanje je da li će sve države zaista i postati države sa svim odlikama državnosti.
Naš sagovornik ocenjuje da nisu baš sve nacije državotvorne, niti imaju kapacitet da to i završe na delatan način. Ali to nikako ne sme da znači da takve nacije imaju inferioran položaj u odnosu na druge nacije, dodaje Balić.
Balić iznosi mišljenje da nacija nužno ne podrazumeva da ta nacija mora da ima i svoju državu. Podseća da Jevreji do 1948. nisu imali državu, ako se izuzme rani period konstituisanja jevrejstva i navodi da i danas velike grupacije Jevreja ne žive u Izraelu i ne pokazuju ni nekakav naročit interes za državu.
Teško će se dostići nivo državnosti kakav je bio dosegnut, naprimer, u Jugoslaviji, smatra Balić i kaže da pre svega misli na bezbednost svakog stanovnika tih država. Na bezbednost građana u najširem smislu.
Najveća smetnja tim procesima je ovaj, do krajnosti, nehuman model kapitalizma u našem regionu, uveren je ovaj romski aktivista i kaže takvom kapitalizmu, kao svom “idealu”, teže upravo oni koji su i rastrgli Jugoslaviju.
„Da je socijalizam, naročito samoupravni socijalizam, bio “ideal” većine političkih aktera. situacija bi bila mnogo bolja za sve, pa i za Rome“, konstatuje Balić i dodaje da „takva Jugoslavija nije dostigla fazu zrelog razvoja, pre svega, zbog stvarnog napuštanja ideje socijalizma od, nominalno, “levičara” i “komunista” koji su se nalazili na najvišim i najuticajnijim političkim i društvenim položajima“.
Balić kaže da je i u Jugoslaviji, nažalost, bilo naselja, koja su bila pojavni oblik segregacije. Taj nivo segregacije se, prećutno, prihvatao kao podnošljiv, rekao je naš sagovornik završavajući podsećanje na početke segregacije u SFRJ.
Sagovornik portala Dijalog Net smatra da i u današnje vreme postoji otvorena segregacija (od politike do kulture) i sa žaljenjem kaže da o tome postoji, manje-više, prećutni i javni konsenzus.
„Svaka ptica svome jatu leti osim malog broja građana koji se odupiru takvim tendencijama“. objašnjava Balić i podseća da je jednom bila jedna politička ideja oko Građanskog saveza Srbije. Ali voljom naroda, ona je utihnula pred naletom opšte prihvaćenog “nacionalnog” principa, kao najpoželjnijeg, tvrdi Balić.
I dok segregacija još uvek (uglavnom) nije legalizovana, ocenjuje Balić, diskriminacija je postala deo političko-ideološke „legitimacije“ i dodaje da to „ valjda nikog više ne uzbuđuje“.
Naš sagovornik, uz podsećanje da je „diskriminacija krivično delo“, ukazuje na činjenicu da skoro niko (osim zanemarljiv o malog broja) od diskriminatora nije krivično odgovarao.
„ Broj procesuiranih i pozitivno rešenih slučajeva diskriminacije potvrđuje ovo što kažem. Ili pak možda… nema diskriminacije prema Romima u Srbiji?!“, konstatuje Balić i dodaje da „treba pitati Poverenika za zaštit ravnopravnosti o čemu se radi“.
On smatra da nije dovoljan izgovor da „Romi ne prijavljuju slučajeve diskriminacije i ne podnose predstavke. Broj osuđenih za govor mržnje i zločina iz mržnje je, takođe, zanemarljivo mali. A pred očima javnosti ih nema! Dakle, stanje je “redovno”! Od Memoranduma SANU-a, pa do danas“.
Nas, predstavnike romske zajednice, diskriminacija boli i teško je živeti sa takvim teretom, kaže Balić i nastavlja „svesni smo toga da je ideal pravne države teško dostižan, za one države i društva koja su u potrazi za sopstvenim identitetima, i u stalnim i raznoraznim traumama iz prošlosti i aktuelne, kriminalizovane, sadašnjosti.“
Tvrdnju da „državna administracija ponajviše diskriminiše Rome“, Balić potkrepljuje time da „država ne poštuje ustavno načelo o društvu jednakih šansi“, kao i da „ne poštuje svoj Zakon o državnim službenicima, pa zato skoro da nema Roma u državnim ustanovama, lokalnim samoupravama, Ministarstvu socijale, Nacionalnoj služba za zapošljavanje, centrima za socijalni rad itd“. Smatra da „to traje suviše dugo“.
Balić ističe da je„većina građana Srbije vrlo solidarna, tolerantna i prijateljski nastrojena prema Romima“i dodaje da „država i građani nisu nikada bili isto“.
On napominje i da „Republika Srbija još uvek nije uspostavila adekvatne administrativne mehanizme za prevazilaženje strukturnih prepreka koje od 90-tih godina prošlog veka, onemogućava se pristup redovnim tokovima zapošljavanja“. Jednostavno, sistem zapošljavanja je partijski, rodbinski i plemenski, kaže naš sagovornik.
Balić je kategoričan u tvrdnji da Romi, pa i druge manjinske zajednice u Srbiji, nemaju šanse u takvoj trci.
On predlaže da bi za situaciju u Srbiji „bilo dobro da poverenik za zaštitu ravnopravnosti, ombudsman ili inspekcija rada imaju ovlašćenja slična onima koja su u skladu sa Uredbom o jednakom postupanju i jednakim mogućnostima prilikom zapošljavanja u Severnoj Irskoj (FETO) data Telu za zaštitu ravnopravnosti u Severnoj Irskoj“ i najavljuje da YUROM Centar i Liga Roma pripremaju predlog sličnog zakona o jednakomernom zapošljavanju.
„U pogledu koncepta, model sličan Uredbi FETO u Srbiji bi trebalo da se uvede kao dopuna sistema borbe protiv diskriminacije zasnovanoj na „uzbunjivanju“ (odnosno na žalbama žrtava diskriminacije) uz dodatni sistem „policijske patrole“ (odnosno redovne kontrole pitanja ravnopravnosti i različitosti u pojedinačnim firmama)“, objašnjava Balić i dodaje da „iskustvo ukazuje na to da je u cilju uspešne borbe protiv ekstremne isključenosti ugroženih grupa, kao što su Romi, potrebno imati i sistem „uzbunjivanja“ i kontrolni sistem „policijske patrole““.
Mada je uredba poput FETO najviše potrebna radi rešavanja problema isključenosti, sa kakvim su suočeni Romi, ovakva uredba svakako može da se koristi i za borbu protiv drugačijih vrsta isključenosti, uveren je Balić. On navodi i da je „u Severnoj Irskoj aktivnost na uvođenju ravnopravnosti u skladu sa Uredbom FETO je pokazala rezultate i u jačanju zaštite različitosti, kao i u pogledu uklanjanja internih prepreka za sprovođenje inkluzije i unapređenja prava žena, osoba sa invaliditetom, osoba koje žive sa HIV/AIDS-om, osoba bez državljanstva i drugih ugroženih grupa“.
„Kao model, FETO je posebno relevantan za Srbiju ne samo zbog toga što se pokazao uspešnim u borbi protiv široko rasprostranjene diskriminacije pri zapošljavanju marginalizovanih manjinskih rupa“, ukazuje naš sagovornik i nastavlja „i zato što ovaj strogi postupak ocenjivanja i kontrole jednakosti u zapošljavanju može potencijalno da ima jak uticaj na ponašanje i stavove poslodavaca kako iz javnog tako i iz privatnog sektora, kao i na stavove samih zaposlenih“.
Na pitanje o ostvarivanju prava pripadnika romske zajednice na lična dokumenta, Balić odgovara da je Ministarstvo unutrašnjih poslova, u poslednjih 5-6 godina, uradilo veliki posao u vezi sa tim problemom.
Podsetio je da je taj problem nastao zbog toga što je oko 200.000 Roma proterano sa Kosova i Metohije, kao i da je taj je problem gotovo skinit sa dnevnog reda.
Naš sagovornik naglašava da NVO Praxis ima velikog udela u ovoj promeni i dodaje da sada romsje organizacije prate „ostvarivanja prava na naknadni upis u matičnu knjigu rođenih i prijavu prebivališta, odnosno boravišta, uklјučujući i broj lica upisanih u ove evidencije po osnovu postupaka propisanih Zakonom o matičnim knjigama, Zakonom o dopunama Zakona o vanparničnom postupku i Zakonom o prebivalištu i boravištu građana“.
„Ovo je bitno zbog toga što je, radi ostvarivanja ovog prava, neophodno prethodno rešiti i druga statusna prava građana, kao što su pravo na državlјanstvo, rešiti pitanja prijave prebivališta, lične krate i dr., koja, ukoliko se ne reše, predstavlјaju dalјu smetnju za upis u matičnu knjigu rođenih“, kaže Balić.
Ovaj posao, koji se činio, nerešivim, rešen je na zadovoljavajući način za sve – i za državu i za Rome sa KiM, koji su bili lojalni svojoj državi Srbiji i zbog toga proterani sa KiM, smatra naš sagovornik.
S druge strane, Balić navodi da je diskrimnacija Roma na tržištu rada i u obrazovnom sistemu Srbije dugotrajna i alarmantna pojava i dodaje da je uloga državne uprave u sprečavanju diskriminacije romske zajednice samo „fasadne“ i deklarativne prirode. Licemerno je da se priča o antidiskriminaciji, a da se ne poštuje Ustav i Zakon o državnim službenicima, tvrdi Balić.
Oblast stanovanja, zdravstva i pristupa pravdi su oblasti u kojima se često beleže slučajevi diskriminacije Roma. Balić konstatuje da je problem stanovanja Roma, u poslednjih par godina, znatno poboljšan. Ističe da su sredstva Evropske Komisije u najvećoj meri doprinela tome da trenutno postoji oko 15- 16 gradilišta širom Srbije gde se radi, gradi ili gde su već završeni socijalni stanovi za Rome. Dodaje i da se radi u mnogim gradovima Srbije na problemu unapređenja stanovanja Roma.
„Međutim, ne može se očekivati da samo, ili isključivo ili u najvećoj meri, sredstva daje međunarodna donatorska zajednica“, kaže Balić i navodi da se pozitivan pomak u ovoj oblasti tokom narednih godina može se postići samo time što će se odmah usvojiti predlog Zakona o legalizaciji održivih romskih naselja, kako bi samo Romi, vlasnici kuća, mogli da ulažu u svoje domove, a lokalne samouprave radile na konsolidaciji postojećih romskih nasilja.
„Oko 200 starih romskih naselja u Srbiji je starije od pola veka, au njima živi oko 100 hiljada ljudi“, podseća Balić i dodaje da su sva ta naselja, mahom, “nelegalna”, a njihovi vlasnici se namerno drže, već pola veka, u stanju pravne nesigurnosti.
On objašnjava da ta pravna nesigurnost proizilazi iz činjenice da lokalne vlasti nisu legalizovale ta naselja i sve vreme ih je, u svojim urbanističkim planovima, određivala kao “ industrijsku zonu”.
Balić kaže da ljudi koji žive u pomenutim romskim naseljima vlasnici tih kuća jer su vrlo siromašni tako da ne mogu da sami urede svoje domove. „Ali, kao i svaki dobar domaćin, i mi Romi želimo da ulažemo u pravno sigurne objekte“, konstatuje on i napominje da naselja i svaka kuća u tim starim naseljima treba da budu legalizovana.
Naš sagovornik odlučno tvrdi da Romi žele da budu pravno sigurni i obezbeđeni.
„A ne da se, iz izbornog perioda do izbornog perioda, pojavljuju nadobudni gradonačelnici, neki, novi Đilasi sa žutim, orgromnim buložerima, crvenim od stida, koji bi da se udvaraju biračima, obećavajući raseljavanje i rušenje romskih kuća“, kaže Balić i nastavlja da lokalne vlasti treba da nastave sa urbanizacijom i planiranjem tih naselja. I tu je tajna i rešenje problema.
Uz dozu ironije, Balić kaže da vlast mora da shvati da Romi neće uskoro krenuti za Indiju i da mora da Rome tretira kao i sve one vlasnike skoro 2 miliona nelegalnih objekata u Srbiji. Podseća da među tim vlasnicima nelegalnih objekata najsiromašniji su Romi, kao i svi drugi siromašni građani Srbije, bez stanova.
„Svi oni treba da očekuju da vlast u Srbiji uspostavi čvrste temelje politike socijalnog stanovanja, sa precizno utvrđenim odredbama koje će omogućiti lokalnim vlastima da oforme, ojačaju, zaštite i poboljšaju socijalno-stambene fondove“, predlaže Balić.
Koristeći priliku dok odgovara na pitanja koja se tiču rešavanja problema stanovanja, Balić kaže i da je „mala rasistička “grupa građana” pobedila državu Srbiju na terenu naselja Ovča“.
Zapravo,objašnja on onemogućen je ulazak građevinskih radnika i mašina na gradilište u naselju Ovča pored Beograda, gde je trabalo da se izgrade stanovi za Rome iz sredstava EU. I to onih Roma sa juga Srbije i sa KiM, koji su bili ispod mosta “Gazela”, a sada su u metalnim kontejnerima.
„Grupa rasistički raspoloženih stanovnika Ovče je uz popustljivost i blagoslov funkcionera Beograda i nekih drugih, koji se bave ljudskim pravima, i pored svih mogućih dozvola, onemogućila organizaciju Ujedinjenih nacija UNOPS, da započne izgradnju stanova. Tako se odustalo od naseljavanja Roma pred agresivnim i antiromski raspoloženim žiteljima Ovče“, ilustruje jedan od primera diskriminatornog ponašanja prema Romima i očigledne nemoći države da se suprostavi ovakvim pojavama.
Narodna skupština je nedavno usvojila Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Na pitanje u kojoj meri bi ovaj zakon mogao da unapredi pristup pravdi pripadnicima romske zajednice, naš sagovornik kaže:
„Nacrt zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i ceo kontekst oko njega je izazvao mnoge podele i nesporazume. Bilo je nekoliko nacrta zakona.Ceo proces je bio politizovan. Čudi ambivalentno ponašanje nadležnog ministarstva koje je bilo suviše tiho, ne stavljajući ovo na dnevni red. Činjenica je da i sada veliki broj advokata pruža pravnu pomoć u ime civilnog društva. I nije važna pozicija NVO koje bi da se bave ovim poslom, koliko je važan interes građana kojima treba besplatna pravna pomoć. Mislim da je krajnje vreme da počne otvoreni dijalog između Advokatske komore i Ministarstva pravde, kako bi se izgradio most između dve strane, naravno, u korist građana. Ali građanim je mnogo toplije i sigurnije kada su sa udruženjima građana“.
Zaštitnik građana, najavljujujući izmene i dopune zakona o Zaštitniku građana, da se zbog neefikasnosti i neažurnosti sudova, nameće proširenje nadležnosti i na kontrolu sudske uprave.
Komentarišući ovu inicijativu Zaštitnika građana Balić kaže da je nužno povećati definisana ovlašćenja institucija za zaštitu građana i ravnopravnosti. Radi se, zapravo, o kulturi ljudskih prava koja nam nedostaje, kaže on i dodaje da su sasvim opravdani zahtevi za objavljivanje godišnjeg izveštaja i objavljivanje preporuka ombudsmana i poverenika.
Balić naglašava da je naročito važno pratiti sprovođenje preporuka tih tela u praksi i konstatuje da je opšti manir vlasti da sama ne prati primenu zakona u praksi.
„Potrebno je dati mogućnost obmudsmanu i povereniku da pokreću istrage po vlastitoj inicijativi“, predlaže on i dodaje da se „moraju naći način i mehanizam monitoringa na sistematičniji način u dužem vremenskom periodu, kako bi se osiguralo da se preporuke poštuju“.
Isto tako, nastavlja on, zbog stvaranja kulture ljudskih prava treba javno objavljivati spisak nadležnih organa i javnih institucija koji imaju diskriminatorsku praksu.
To će doprineti, uveren je Balić, poštovanju zakona i jednakosti a građani će imati veće poverenje u institucije i u rad ombudsmana i poverenika, što će sigurno dovesti da toga da će biti više poštovani u javnosti i među običnim građanima.
„Ono što sam odavno primetio je da državni službenici malo znaju o diskriminaciji i zakonima. Postoji otpor među državnim službenicima kada se insistira na nediskriminaciji i poštovanju ljudskih prava. Zbog toga što su političari, pa i administracija, “sluge naroda” mora se ceo državno-administrativni aparat reformisati. Valjda su te reforme u toku. Samo se plašim da opet nema dovoljnog broja pripadnika etničkih manjina u javnoj administraciji. Videćemo!“, zaključio je Balić.
