Jedan od najefektivnijih načina borbe za održivi kvalitet rada jeste eksperimentisanje sa različitim modelima poslovanja, alatima diseminacije sadržaja, analize i prepakovanja. Modeli su razni ali možemo pričati o tri glavna.
Standardni modeli
Prvi se zasniva na traženju balansa između plavljenja prostora kroz clickbait sadržaj (što ne uslovljava korisnost ili tačnost prenete informacije) i investiranja u istraživačko novinarstvo ili duže reportaže. Cilj je eksploatisati prilike koje mreže pružaju i onda usmeriti resurse u “pravu stvar”.
Verovatno najbolji primer te strategije, na globalnom nivou, jeste BuzzFeed koji je popularizovao “naučni” (metodološki) pristup dizajniranju clickbait sadržaja s ciljem maksimizacije monetarnog učinka. Nivo zarade koji ostvaruju kroz forme kao što su liste, kvizovi, memei, omogućuje im da održavaju svoj istraživački tim, predvođen ljudima kao što je Mark Schoofs, sa Pulitzerovom nagradom na stolu.
Drugi model je stariji i fokusira se na zaradu od oglašavanja. Međutim, trend zarade od oglašavanja na webu je u konstantnom padu, a postoje i konkretne teorije koje prave odluku građenja poslovnog modela sa oglašavanjem katastrofičnom (pogledati Peak Ads teoriju).
Organizacije kao što je The Guardian gube ogromne novce sedmično i bolno podsećaju da kvalitetno, sveobuhvatno, novinarstvo sponzorisano novcima od oglašavanja više jednostavno ne može funkcionisati. Plan Guardiana jeste udvostručavanje zarade od paywalla do 2019. gde je potrebna pretplata da bi se čitalo. Za organizacije slične veličine toj britanskoj medijskoj kući, pretplata sama od sebe slabo doprinosi opstanku. Situacija je do određene mere drugačija za manje izdavače.
Treća opcija je neprofitni model. Predvodnici novih pristupa novinarstvu su medijske kuće koje dobijaju pare kroz donacije od mnoštva ljudi ili jedne bogate individue. Taj model je, do sada, limitiran na razvijene zemlje. Drugim rečima, tamo gde određen procenat imućnijih građana može izdvojiti određenu sumu novca kako bi sponzorisali rad ljudi čiju vrednost prepoznaju i koji inače ne bi nikad opstao na tržištu sam od sebe. U SAD-u je najočitiji (i po mnogima najbolji) primer ProPublica sa impozantnom listom nagrada koje su dobili za svoj rad. U državama kao Bosna i Hercegovina, NVO mediji imaju dobru priliku raditi kvalitetan posao ali nivo finansiranja jednostavno nije dovoljno visok da bi se zadržao kadar sa inovativnim potencijalom niti je alokacija sredstava uvijek precizna.
Novi kanali distribucije i redefinisanje novinarstva
Osim poslovnih modela, u prilici smo iskoristiti različite strategije za različite delove modela medija. Na polju distribucije su te opcije najmnogobrojnije. Društveni mediji su perfektni za distribuciju sadržaja umesto tradicionalnih, skupih kanala.
Internet trendovi upućuju na to da su mobilni telefoni i push notifikacije sve bolja opcija. S obzirom na to da je lakše izmeriti potrebe čitalaca, analitički alati i analiza podataka se postavljaju kao odličan i nezaobilazan alat. To takođe vodi ka personalizaciji vesti za različite grupe ljudi.
Jedan od interesantnih modela koji mogu zadovoljiti i najmoralnije jeste korišćenje transparentnosti i iskrenosti kao načina zadobijanja pažnje čitalaca. U jeku panike oko bezbednosti na internetu, mediji koji odluče da sa sobom nose principe otvorenosti imaju novu publiku kojoj se mogu obratiti ili nove vrednosti na koje mogu aludirati.
I dok takav rad ne zahteva ogromnu tehnološku spremnost organizacija na inovaciju, drugi trendovi – data novinarstvo, automatizacija putem robota ili agregacija vesti – uzimaju maha ali budu kvalitetno implementirani samo u najbogatijim organizacijama.
Jedan od rastućih trendova je crowdfunding, omogućen i osnažen stabilnim finansijskim sistemima na Internetu. Međutim, njegov potencijal je neiskorišćen, ne (samo) zato što ga mediji nisu svesni već i zato što postoje tehničke prepreke, utemeljene uglavnom u geografskoj lokaciji i poslovnoj klimi prostora poput našeg.
Postojanost nekog medija u budućnosti će gotovo pa sigurno odrediti stav prema definisanju dva pojma: sadržaj i čitalac. Različite teorije luče različite strategije a onda i različite mogućnosti implementacije. Neke od njih imaju proaktivan stav i koriste sve alate na raspolaganju kako bi ostvarili ciljeve. Neretko su motivisani najprimitivnijim principima obmane.
Ali postojanje onih proaktivnih koji radije biraju konkretnu borbu nego fotelju sa principima na stolu je najneophodnija protivteža koja manje veze ima sa deklarisanim idealima i principima a najviše sa omažom pravu svakog pojedinca na izbor.
Izvor: Media.ba
