Atinski samit pokazuje da je ključni evropski interes očuvanje stabilnosti i uticaja u regionu

Foto: europe.eu

Beograd – Skup šefova država regiona i predstavnika EU u Atini, kao i deklaracija koja je potpisana još jedna su poruka o važnosti regiona za Evropsku uniju u trenutnom globalno političkom kontekstu.

Autorka teksta je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji .

Iz sadržaja dekaracije, koji je brižljivo kreiran tako da se sa njom usaglase svi koji su bili prisutni, jasno je da je evropski interes očuvanje uticaja u regionu, kao celini.

Jasno je naročito i da Evropska unija nije digla ruke od Srbije, imajući u vidu da deklaracija nije sadržala odredbe koje bi Srbiji, za razliku od ostalih država bile sporne, a tiču se sankcija Rusiji.

Ipak, predsednik Srbije Aleksandar Vučić stavio je potpis na tekst koji je vrlo decidan po pitanju rata u Ukrajini, regionalne saradnje i evropske perspektive regiona, što nam pokazuje da po pitanju balansiranja spoljne politike Srbije nije došlo do suštinskih promena, ni kada je reč o poziciji Srbije, ni kada je reč o tolerancijiji EU na nju.

Sve to nam ukazuje da je ključni evropski interes u ovom trenutku očuvanje stabilnosti regiona i prevencija širenja bilo koje vrste konflikata u kojima bi Rusija videla svoj interes.

Upravo zbog toga atinski skup i stavlja fokus na konkretne mere kojima bi se vratio integritet procesa proširenja, oličene u Planu rasta za Zapadni Balkan, predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen.

Dvadeset godina nakon Solunskog samita jasno je svima da tada osmišljena politika proširenja ne samo ne osigurava transformativne procese, kako je to bio slučaj u nekim drugim zemljama, već i najdirektnije utiče na rast euroskepticizma.

Fazno pristupanje za koje se organizacije civilnog društva zalažu već nekoliko godina upravo kroz ovaj paket dolazi do izražaja, jer je najveća odgovornost za dalji integritet procesa proširenja na strani Evropske komisije.

On omogućava efikasnu evaluaciju pripremljenosti država kandidata, ali i mogućnost da budu konkretno nagrađane za parcijalni napredak. Ovo bi omogućilo ne samo pristup uvećanim fondovima, već i pristup institucijama i pojedinim procesima odlučivanja u skladu sa pripremljenošću i kapacitetima.

Ovakav pristup daje konkretnu perspektivu članstva, konkretne beneficije građanima, ključne za resupostavljenje poverenja u EU budućnost, ali i ostavlja dovoljno vremena državama da u skladu sa sopstvenim tempom pristupaju daljim institucionalnim reformama.

Ako je solunski samit 2003. godine otvorio evropska vrata regionu, na možda neopravdano entuzijastičan način, ovaj atinski nam pokazuje zašto se EU i dalje ne odriče Zapadnog Balkana, uvažavajući realnost globalne politike, ali i kapaciteta država regiona da budu deo evropske porodice.

Najčitanije
Obrazovanje

CEU: Stipendije za diplomske i postdiplomske programe

_______
Central European University (CEU) je međunarodni priznati univerzitet za diplomsko (Master) i postdiplomsko (PhD) obrazovanje iz područja društvenih i humanističkih nauka, zaštite životne sredinei matematike. CEU se nalazi u samom srcu…
Društvo

Press Start: Crowdfunding za novinarske priče

_______
Pokretači platforme Press Start žele da im ona omogući mesto gde mogu prikupljati donacije za svoj rad. Platforma je svojevrstan odgovor na potrebu novinara koji žive u zemljama sa ugroženom slobodom govora…
Evropa

Italija će najviše dobiti od EU za imigrante

_______
Evropska komisija odobrila je članicama suočenim sa sve većim brojem imigranata pomoć od 2,4 milijarde evra za narednih šest godina. Najviše će dobiti zemlje koje su prve na udaru –…

Preporučujemo…