Brisel, 15. mart 2020. – Evropski odgovor na opasnost od korona virusa dokazaće da je EU zajednica sa jedinstvenom budućnošću, proizilazi iz apela uglednih Evropljana.
Tekst apela prenosimo u celosti.
Mi kao građani Evropske unije svesni smo činjenice da je COVID-19 zajednička pretnja koja će možda jednu članicu pogoditi pre nego drugu, ali koja će nas u završnici pogoditi sve. Naša svakodnevica, ali i ekonomija počinju da neodoljivo podsećaju na ratno stanje.
Mi kao građani EU zabrinuti smo i uplašeni zbog ove pretnje, a dodatno nas plaše kakofonija, sebičnost i kratkoročni destruktivni nacionalni odgovori. Uplašeni smo zbog nedostatka strategije i vizije naših nacionalnih lidera, koji kao da nisu svesni činjenice da je jedini odgovor za sprečavanje pandemije zajednički i jedinstveni odgovor na nvou EU, sa strogo definisanim merama. Takođe, potreban nam je i zajednički plan na nivou EU kojim će se oporaviti naša ekonomija nakon ove krize.
Mi kao građani Evrope odbijamo da prihvatimo argument da EU u sadašnjem obliku ne predstavlja „republiku„, u punom smislu tog značenja, te da zbog toga nije dovoljno opremljena za zajedničko suočavanje s izazovom pandemije. Pozdravljamo pravovremenu odluku Evropske komisije kojom će se osigurati 25 milijardi evra i financijska fleksibilnost koji su potrebni za suočavanjem s ovom opasnošću.
No, iako je ta mera možda najviše što Komisija u ovom trenutku može da učini, ona nije dovoljna.
Apelujemo na Evropsku komisiju i Parlament da predlože, kao i na nacionalne vlade da usvoje, sledeće hitne mere, ako je moguće već na sastanku Evrogrupe i na samitu Evropskog saveta koji treba da se održi kasnije u martu:
- 1. Javno zdravlje i borba protiv epidemije mora postati kompetentnost EU i kao takva subjekt uobičajene zakonodavne procedure. Time Komisiji treba da se omoguće vanredna ovlašćenja za koordinaciju odgovora na epidemiju, a isto bi se trebalo omogućiti i federalnim vladama država članica
- 2. Povećati obim Evropskog stabilizacionog mehanizma kako bi se obuhvatilo hitno finansiranje osnaženih evropskih i nacionalnih zdravstvenih sistema u cilju borbe protiv pandemije koja preti životima građana EU, a time i ekonomskoj i finansijskoj stabilnosti cele zajednice
- 3. Odustajanje od obaveznog uravnoteženog budžeta na nivou EU i osmišljavanje sigurnosne mreže kojom će se osigurati finansijska sredstva na evropskom nivou za podsticanje ekonomskog oporavka i društvene kohezije nakon što prođe pretnja
- 4. Fiskalna pitanja treba da postanu uobičajena zakonodavna procedura, a EU treba da se omoguće i fiskalna ovlašćenja za usvajanje novih vlastitih resursa, poput poreza na zagađenje, digitalnog poreza i sl.
- 5. Usvajanje novog Višegodišnjeg finansijskog okvira po hitnom postupku, čiji bi iznos bio najmanje 1,3% BDP na nivou EU, kao što je i tražio Evropski parlament prema postojećoj strukturi budžetskog finansiranja. Takođe, budžetskom okiru treba da se omogući i dostizanje 2% vlastitih sredstava, kako bi se EU omogućilo finansiranje šireg spektra javnih dobara
- 6. Pretvoriti planiranu Konferenciju o Budućnosti Europe u konvenciju na kojoj će se reformisati osnivački ugovori između građana EU i država članica
Mi kao građani Evrope verujemo da je ovo ključni trenutak za celu EU. Način na koji će društvo percipirati našu zajednicu u narednim godinama uveliko će zavisiti o njenom nošenju s ovom krizom.
Ovo je trenutak da dokažemo kako je EU zajednica vrednosti i jedinstvene budućnosti koja brine o svojim građanima i državama članicama u turbulentnim trenucima političkih, ekonomskih i zdravstvenih pretnji.
Kucnuo je čas za hrabre zajedničke korake kojima možemo prevazići strah.
Kucnuo je čas za jedinstvo EU, a ne za nacionalne podele.
Pozivamo sve građane da potpišu naš apel koji je dostupan na mnogim evropskim jezicima.
Apel su osmislili filozofi Roberto Castaldi i Daniel Inerariti, a potpisalo ga je više od 400 renomiranih akademika, predstavnika civilnog društva, poslovne zajednice i evropskih institucija.
Među potpisnicima su i mnogi ugledni akademici, stručnjaci u raznim sektorima, relevantne figure civilnog društva od kojih su mnogi radili u javnih službenima u institucijama EU, ali su među potpisnicima i bivši predsednik Evropskog parlamenta, bivši evropski komesari, ministri država članica, guverneri centralnih banaka i poslanici kako evropskog, tako i nacionalnih parlamenata, preneo je Euractiv.
