Novi Sad, 4. mart 2019. – Koordinator Radne grupe za poglavlje 23 Milan Antonijević izjavio je da Vojvodina nije dovoljno prepoznata u procesu evropskih integracija Srbije, iako Evropska unija daje velike mogućnosti regionima.
Prema njegovim rečima, Vojvodina ima mogućnosti da "nametne svoj ritam", da pospeši evropske integracije, da prati i traži više od svih institucija koje sprovode Akcioni plan za poglavlje 23, a ima ih više od 50 – preko ministarstava, do nezavisnih institucije i lokalne samouprave.
"Ovde možemo dodati i velike mogućnosti koje EU daje pojedinim regionima, a Vojvodina zasigurno može biti jedan od takvih prostora, zbog svoje istorije, značaja i raznolikosti", rekao je Antonijević, u istraživanju Nezavisnog društva novinara Vojvodine "Slabo iskorišćena iskustva i malo nadležnosti".
Pokrajinski sekretarijati, svaki iz svoje nadležnosti, mogu takođe pratiti sprovođenje akcionog plana i kontrolisati mere koje su u nadležnosti pokrajine ili koje se tiču pokrajine, naveo je Antonijević.
Podsetio je i da su prava manjina bila poseban uslov za otvaranje pregovora o poglavlju 23, uz opasku da Vojvodina ima poverene nadležnosti u toj oblasti, ali i svoje izvorne nadležnosti.
"Ukoliko i dalje želimo da se ponosimo time da veliki broj nacionalnih manjina doprinosi bogatstvu naše zemlje, onda Vojvodina mora jasno vršiti kontrolu sprovođenja akcionog plana za manjine, u svom parlamentu može o tome raspravljati, kao i na Pokrajinskoj vladi. A o sprovođenju akcionog plana za manjine, kao i o sprovođenju Akcionog plana za poglavlje 23 nije mnogo raspravljano ni u jednoj od navedenih institucija", naveo je Antonijević.
On je podsetio da je Radio-televizija Vojvodine imala nekoliko godina sporog ali pouzdanog rasta kvaliteta i gledanosti, da bi posle pokrajinskih izbora i "čistki" 2016. opet počelo opadanje.
Milan Antonijević ocenio je da je ponašanje nacionalnih saveta nekih manjina, a naročito mađarske, prema medijima koji su im u nadležnosti "napadno slično ponašanju izvršne vlasti u Srbiji prema većinskim medijima".
Pravnik Veljko Milić ocenio je da Vojvodina, kao autonomna pokrajina, ne učestvuje dovoljno u procesu pregovora u poglavlju 23 i dodao da se njene institucije pominju samo u vezi sa pitanjima koja se odnose na nacionalne manjine, što znači da brojna druga pitanja nisu prepoznata.
"To je sve posledica politike centralizma koju vladajuće političke elite u Srbiji sprovode već 30 godina, a od koje očigledno nemaju nameru da odstupe", ocenio je Milić.
Kao primer je naveo da Vojvodina nema ingerencije u oblasti pravosuđa, a postojao je period kada je pokrajina imala značajne ingerencije u toj oblasti i kada je njen Vrhovni sud bio poznat po vrlo kvalitetnoj sudskoj praksi.
Zbog toga bi, rekao je Milić, povećanje ingerencija Vojvodine u pravosuđu doprinelo boljem funkcionisanju pravosuđa na nivou čitave Srbije.
Stručnjak za medije Nedim Sejdinović ocenio je da je u kreiranju medijskog zakonodavstva pokrajina u potpunosti marginalizovana, te da pokrajinska administracija nema niti stručnih kapaciteta niti želje da se to promeni.
Prema njegovim rečima, problematično je i to što je Vojvodina svedena samo na transferna sredstva koja se upućuju ka medijima kojima su posredno osnivači nacionalni saveti nacionalnih manjina.
Ocenio je da je pokrajinskoj administraciji jedino bitno da raspoređuje oko 300 miliona dinara za medije nacionalnih saveta i određeni, neuporedivo manji iznos putem konkursnog sufinansiranja, ali da bilo koja druga aktivnost po kojoj bi se prepoznali značaj i specifičnost vojvođanske medijske scene – izostaje.
Medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš kazala je da je, kada je manjinsko informisanje u pitanju, poseban problem sa RTS-om njegovo uvek isto opravdanje da ima nameru da uvede sadržaje na manjinskim jezicima, ali da za to nema novca.
Ona je kao dodatni problem za manjinsko informisanje navela i jačanje uticaja vladajuće Srpske napredne stranke u nacionalnim savetima, koje samo dodatno pogoduje jačanju dosadašnje prakse da se ključna pitanja i rešenja dogovaraju između većinske i manjinske elite.
Izveštaj, čiji je autor novinar Dalibor Stupar, nastao je u okviru projekta „Vojvođanska inicijativa za EU“, koji uz podršku Fondacije za otvoreno društvo Srbije sprovodi Vojvođanska inicijativa za EU.
Vojvođansku inicijativu za EU formirale su 9. marta 2016. godine organizacija civilnog društva u Vojvodini, s ciljem da se artikulišu interesi građana ove pokrajine u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.
Vojvođansku inicijativu za EU, potpisivanjem Sporazuma o osnivanju, formirale su sledeće organizacije: Centar za regionalizam, Novosadaska novinarska škola, Zelena mreža Vojvodine, Asocijacija potrošača Srbije (APOS), Centar lokalne demokratije (LDA), Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Građanski fond Panonija i Pokret gorana Vojvodine, prenosi Euractiv.
