Nemačka kancelarka Angela Merkel je, posle deset godina na toj funkciji, nesporno lider od koga mnogo toga zavisi u Evropi i pored mnogih kriza i pada njene popularnosti u Nemačkoj, smatraju analitičari.
Oni ističu da u Evropi ništa bitnije ne može da se desi bez pristanka Nemačke, kao prve privrede u Evropi, ma ko da je na vlasti u Berlinu. Ocenjuju i da su izbeglice slaba tačka Merkelove i politički i lično, ali da njen položaj nije ozbiljnije ugrožen.
U ime evropskih "moralnih" vrednosti Angela Merkel je odlučila da širokogrudo primi izbeglice u Nemačku. Prethodno je pomogla da se očuva jedinstvo unutar zone evra koju je ugrožavala grčka dužnička kriza, i organizovala evropski odgovor na krizu u Ukrajini, piše AFP.
Nemačka privredna nadmoć u kombinaciji sa slabostima drugih političara u Evropi, stvorili su od Merkelove "caricu Evrope", iako su Grci palili lutke sa njenim likom a članice na istoku Evrope je optužile da je odgovorna za priliv velikog broja izbeglica. Pritom, u trenucima kada je EU potrebno vođstvo, popularnost Merkelove u Nemačkoj oscilira.
"Pošto se EU pokazala kao nesposobna da predvidi krize, Merkelovoj je dopalo da sprečava urušavanje Unije", rekla je analitičarka nezavisnog instituta Karnegi Evropa i autorka analize o nemačkoj kancelarki Džudi Dempsi.
Ona je dodala da joj na tom poslu malo ko može pozavideti, s obzirom da nosi mnoge rizike.
O uticaju nemačke kancelarke govori i podatak da je američkom predsedniku Baraku Obami preotela drugo mesto na ovogodišnjoj Forbsovoj listi najmoćinijih ljudi u svetu. Merkel se na listi nalazi odmah iza ruskog predsednik Vladimira Putina.
Uticajni nedeljnik Ekonomist ju je nazvao "Evropljankom bez koje se ne može".
"U proteklih nekoliko godina ona je imala odlučujuću ulogu u rešavanju kriza i teških situacija", rekao je Janis Emanuilidis iz Centra za evropsku politiku (EPC).
Preuzimanje kormila
Počeci Angele Merkel na čelu Nemačke 2005. bili su diskretni, a obeležilo ih je postepeno obnavljanje odnosa sa Vašingtonom nakon što su se Berlin i Pariz usporitivili američkoj invaziji na Irak 2003.
Kada je izbila dužnička kriza u zoni evra, Merkel, doktorka fizike, sklona naučnom pristupu u rešavanju problema, u prvo vreme je oklevala da bi tvrda linija koju je zatim zastupala Nemačka zahtevajući štednju od zemalja pogođenih krizom, doprinela tome da postane predmet mržnje, posebno u Grčkoj u kojoj je sećanje na nacističku okupaciju i dalje živo.
Međutim, upravo se nemačka kancelarka ovog leta borila za ostanak Grčke u zoni evra.
Kada je reč o Ukrajini, dok se ostatak Evrope držao po strani, opet je Merkelova sa francuskim predsednikom Fransoa Olandom došla u Minsk da razgovara u februaru ove godine o prekidu vatre.
Ispostavilo se da je nemačka kancelarka jedini evropski lider koga Putin poštuje.
Izbeglice kao slaba tačka
Izbeglička kriza je bila nova prilika za Merkelovu da potvrdi svoje vođstvo u Evropi. Dok su se evropski lideri brinuli zbog jačanja populističkih stranaka, Merkelova je, suočena sa prilivom izbeglica, iznenadila sve otvorivši vrata Nemačke sirijskim izbeglicama.
Međutim, ovaj stav joj je donekle ugrozio poziciju u Evropi. Zemlje istočne i centralne Evrope su je optužile da ohrabruje dolazak migranata sa kojim se suočavaju. Mađarski premijer Viktor Orban je čak rekao da odbacuje "moralni imperijalizam" Merkelove.
Takođe, popularnost nemačke kancelarke koja je navikla da vodi u istraživanjima javnog mnjenja, počela je da opada u Nemačkoj zbog straha njenih sugrađana od dolaska oko milion izbeglica ove godine.
"U Nemačkoj je izložena pritisku kao nikada do sada. Ako bude morala da se suoči sa drugim problemima, to će stvoriti veliku neizvesnost koja će se negativno odraziti na Evropu", kaže Emanuilidis.
Istraživanja pokazuju da Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i njena sestrinska stranka, bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) beleže veliki pad podrške birača. Za konzervativce bi glaslao 34% dok ih je 2013. podržalo 41,5% građana. Desničarska stranka koja je protiv imigracije, Alternativa za Nemačku, iskoristila je to i sada uživa podršku 10% građana.
Iznenadna odluka Merkelove u vezi sa izbeglicama podseća na korake koje je preduzela 2011. posle nuklearne katastrofe u Fukušimi. Ona je tada najavila da će Nemačka postepeno zatvoriti nuklearne centrale, a taj preokret je snažno uticao na energetsku i industrijsku politku.
Džudi Dempsi je ocenila da je odluka nemačke kancelarke u vezi sa izbeglicama bila "izuzetna greška u proceni". "Srce, emocije, čovečnost i moralne vrednosti su izuzetno važne, ali ona nije predvidela strategiju za posle i sada se krpe parčići…", kaže analitičarka.
Poznata po svom pragmatizmu i spospobnosti da prilagodi politiku raspoloženju javnosti Merkel je dospela u težak položaj pokazavši možda prvi put tokom svog mandata svoja prava uverenja.
Čini se da pitanje izbeglica za kancelarku, ogdojenu u Istočnoj Nemackcoj iza "gvozdene zavese" od oca pastora, predstavlja misiju.
"Mislim da u njoj postoje duboko ukorenjene vrednosti i da ona smatra da nema drugog izbora", kaže Konstanca Štelcenmiler, stručnjak za Nemačku u institutu Brukings. Izbeglička kriza je za Merkelovu kao neka vrsta Berlinskog zida koji treba srušiti, kaže ona.
Pobuna u sopstvenim redovima
Merkel se i u okviru svoje stranke suočava sa pobunom. Pored otvorenog protivljenja CSU, dva visoka funkcionera CDU u vladi, ministri unutrašnjih poslova i finansija Tomas de Mazier i Volfgang Šojble ne oklevaju da iskažu svoj stav da Nemačka treba da zatvori vrata izbeglicama.
Merkelova je morala da revidira svoju politiku proteklih nedelja, pa je usledilo pooštravanje uslova za dobijanje azila, uvođenje kontrole na granici, ubrzavanje procedure vraćanja u zemlje porekla osoba koje nemaju pravo na azil i od skora vraćanje Sirijaca u zemlju ulaska u EU, osim u Grčku.
Ipak, iako je osporavaju, Merkelova je i dalje "kraljica Evrope" time pre što uticaj francusko-nemačkog tandema opada zbog pada popularnosti Olanda, slažu se analitičari.
Ona je, pre svega, na čelu prve evropske privrede, ističe Emanuilidis i dodaje da se u Evropi ne može ništa bitnije desiti bez pristanka Nemačka. "Ma ko da je na vlasti u Berlinu, on ili ona imaće ulogu lidera u Evropi", rekao je on.
Da li se Merkelovoj smeši kraj?
U analizi AFP-a se dodaje da do toga još nije došlo iako neki mediji špekulišu da bi mogao da je na čelu vlade zameni Volfgang Šojble.
Kancelarka, međutim, nema ozbiljnije rivale u CDU a socijlademokrate nemaju koristi od pada njene popularnosti, pošto Merkelova, dok gubi popularnost u svom taboru, dobija podršku u levici.
Filozof Jirgen Habermas koji obično kritikuje Merkelovu, ovog puta nije prezao od pohvala: "Ko bi to očekivao od gospođe Merkel?", kaže on.
"Ona ima protivnike u svom taboru ali i mnogo podrške drugde, u civilnom društvu i pre svega levici", kaže istoričar Paul Nolte.
Izvor: AFP
