Beograd, 12. novembar 2020. – Na takozvanim konferencijama za novinare postoji niz situacija u kojima bi ljudi iz najelementarnije profesionalne solidarnosti mogli da ih napuste ili da se brecnu na govornika koji se breca na njih, izjavio je FoNetu novinar Božidar Andrejić.
On je podsetio na svoju akciju „Premijeru, nemojte da vičete na novinare, nismo vam mi ministri„.
Andrejić je u serijalu razgovora Presstup o medijskoj sceni Srbije rekao da se ta inicijativa izgubila „u magli povijesne neozbiljnosti“ novinarske i ocenio da se novinari „izgleda savetuju u trpljenju„.
Poredeći sadašnjost sa devedesetim godinama, Andrejić je priznao da je „zapanjen“ što više nema „izvornog novinarskog aktivizma„, jer su ljudi „okrenuti preživljavanju u zlatno doba„.
Solidarnost među novinarima je, prema njegovoj oceni, „nedovoljna“ i funkcioniše na „kamernom, privatnom“ nivou.
On smatra da je situacija uporediva sa devedesetim, ali da je tada bila „mnogo očekivanija„, dok danas, sa stanovišta političkog delovanja na javno mnjenje, ima mnogo „haotizovanja, drmanja kaveza i zadavanja tema koje nisu važne – da bi se sakrile druge„.
Tokom vladavine aktuelne vlast do „kvarnog savršenstva“ je dovedeno to da nema podele vlasti, upozorio je Andrejić, i dodao da je važnije što „nikakva vlast“ mnogo čini da svojim delovanjem zapravo razara osnovne pojmove o društvenim vrednostima i same društvene vrednosti.
Prema njegovom tumačenju, „sa pluralizmom i demokratizacijom je došlo nešto što anestezira same novinarske radenike, imamo formalno većinu institucija, počev od REM i Saveta za štampu, i živimo u uverenju da to, samim tim što postoji, i funkcioniše„.
Zbog toga su novinari često u „neudobi“ da primenjuju, kako je ilustrovao, „instituciju pljuvanja pod prozor da se klizaju kokoške„.
Za medijsku scenu Andrejić kaže da „odavno nije bila katastrofalnija„, jer je „u krajnjem haosu“ ono što bi trebalo da bude osnovno, pošto se najčešće ne zna ni ko su pravi osnivači medija.
Sami uređivački timovi „u onim medijima koji se mogu nazvati medijima„, primetio je, „krajnje su šarolikih programskih orijentacija, a vrlo često i nemaju programsku orijentaciju, o čemu se nekada mnogo vodilo računa„.
On je konstatovao da su i „ljudi od iskustva“ u novinarstvu često u neprilici kada vide na „podivljalim medijima, naročito elektronskim“ da se pojavljuju „opskurne kolege sa izraziton visokim funkcijama“ u pojedinim redakcijama, „a iza njih ne stoji ime i integritet„.
Upitan na koji način mediji mogu da vrate poljuljano poverenje građana, Andrejić je podsetio da je novinare, kao sedmu silu, oduvek pratila „packa“ da „vole da lažu„, što je nekada bio „štos„, ali danas, „nažalost, postaje stvarnost„.
I ranije su, predočio je, postojali tabloidi, ali se išlo do toga da se „u izlog stavi neka roba koje baš nema u radnji“, ali da se „u radnji„, odnosno u tekstovima, ipak mogla videti najavljena sadržina.
Sada to nikog ne obavezuje, ukazao je Andrejić i ocenio da je uzrok mnogo dublji, jer društveni i kulturološki kontekst koji se nameće, koji se „porodio i koji je nikakav„, u osnovi stimuliše neodgovornost u svemu.
„Ako čovek želi da se u novinarstvu zalaže za istinu, profesionalnost i čestitost, mora mnogo da se žrtvuje, da ima rupe u stažu, da mu bude mala penzija, da je neko i ne doživi, ali da sačuva elementarni obraz„, zaključio je Andrejić.
