Nedostatak izričite političke volje je glavna prepreka u Srbiji za brže procesuiranje osumnjičenih za ratne zločine počinjene tokom ratnih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, ocenjeno je u danas objavljenom izveštaju Amnesti internešenala pod nazivom „Srbija – okončati kulturu nekažnjivosti za zločine po međunarodnom pravu“.
Na predstavljanju izveštaja o procesuiranju ratnih zločina po međunarodnom pravu, predstavnica Amnesti internešenala Šon Džons je rekla da je broj sudskih postupaka protiv osumnjičenih za ratne zločine mali u poređenju sa brojem počinjenih zločina. Ona je istakla da je Amnesti skrenula pažnju Evropskoj komisiji na svoj izveštaj i da očekuje da taj dokument bude uzet u obzir i tokom skrininga poglavlja 23 o ljudskim pravima, u okviru pristupnih pregovora Evropske unije sa Srbijom.
Amnesti se ne bavi samim pristupnim pregovorima, ali smatra da taj proces može da dovede do promena u odnosu Srbije prema procesuiranju ratnih zločina, jer je poglavlje 23 posvećeno zaštiti osnovnih ljudskih prava, rekla je Džons. Ona je navela da Amnesti u svom izveštaju ukazuje da Srbija radi efikasnijeg procesuiranja osumnjičenih za ratne zločine mora da popravi zakonski okvir i da obezbedi veća finansijska sredstva za Tužilaštvo za ratne zločine i za Službu za zaštitu svedoka. Srbija mora da ukloni prepreke kojima se žrtvama ratnih zločina uskraćuje pravo na odštetu, rekla je Džons.
Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo rekla je da počinioci ratnih zločina danas u Srbiji mogu da budu sigurniji da im neće biti suđeno, nego što moraju da strahuju od suda. Kao jedan od razloga za takvo stanje Orlović je navela nedostatak političke volje i mešanje politike u postupke protiv osumnjičenih za ratne zločine. Borba protiv nekažnjivosti ratnih zločinaca počela je posle pada režima Slobodana Miloševića i sada nakon više od jedne decenije možemo da kažemo da je bilans nezadovoljavajući, rekla je Orlović.
Izvor: Medija centar Beograd/Fonet
