Beograd – Agenciji za sprečavanje korupcije je za četiri godine primene Zakona o lobiranju prijavljeno sedam lobističkih kontakata, izjavio je programski direktor Transparentost Srbija Nemanja Nenadić.
Nenadić je i ocenio da taj zakon nije pomogao da se približimo saznanju o uticajima na kreiranje propisa u Srbiji.
Neki od razloga za to su, kako je rekao, slabosti zakonskih rešenja, ali i nedovoljna pažnja posvećena njihovoj primeni usled čega se, dodao je, beleže samo kontakti sa profesionalnim posrednicima (registrovani lobisti), ali ne i sa licima koja zastupaju sopstvene interese ili asocijacijama koje zastupaju interese svojih članica.
Srbija ima obavezu da do kraja septembra 2023. unapredi transparentnost lobiranja, ali rad na izmenama Zakona o lobiranju još uvek nije počeo, navodi Transparentost Srbija koja je predstavila analizu „Koruptivni rizici u propisima i lobiranje u Srbiji“.
U toj analizi se posebno ukazuje na veoma značajne koruptivne rizike u nizu pravosudnih zakona koji se donose radi usaglašavanja sa izmenjenim Ustavom koji uključuju preširok imunitet članova pravosudnih saveta, korišćenje pojmova koji se mogu različito tumačiti i nedovoljne zakonske garancije javnosti rada Nacrt Zakona o unutrašnjim poslovima.
Takođe, analiza sadrži značajne korupcijske rizike, između ostalog, u vezi sa javnošću rada i diskrecije kod zapošljavanja.
Pravni savetnik i zastupnik Transparentost Srbija Robert Sepi istakao je da trenutno mehanizam davanja mišljenja o proceni rizika od korupcije odlikuje nekoliko nedostatka, a prvi je da ne postoji dužnost da se takvo mišljenje uopšte traži kod nacrta zakona u svim slučajevima, već samo za osam taksativno navedenih oblasti.
Drugi se, kako je rekao, ogleda u činjenici da prilikom usvajanja predloga zakona nije vidljivo da li je nacrt dostavljen radi davanja mišljenja i iz kojeg razloga su odbijene preporuke Agencije, ako ih je dostavila.
Prema rečima profesorke Radmile Vasić, članice Upravnog odbora Transparentost Srbija, u prethodnih 20 godina borba protiv korupcije i organizovanog kriminala je bila „ideološki proglas, ali bez programskog naboja„.
„Donošene su brojne strategije, akcioni planovi, imali smo enormnu produkciju propisa, pre svega zakona i podzakonskih akata koji su vrlo često menjani. Ti propisi imaju brojne antikorupcijske norme u najširem smislu reči, a zapravo su nepotpuni i manjkavi„, rekla je ona.
U ime Misije OEBS u Srbiji, koja je pomogla izradu ove analize, skup je pozdravio šef Odeljenja za vladavinu prava Stiven Fener koji je naglasio da je borba protiv korupcije bitna, čak osnovna obaveza Misije u Srbiji.
