U krizi u pravosuđu, izazvanoj neslaganjem advokata i resornog ministarstva oko nekih sistemskih pitanja pre svega oko nadležnosti javnih beležnika, i dalje se ne nazire rešenje.
Advokati Srbije su najavili 4. novembra na protestu u Beogradu da nastavljaju štrajk do ispunjenja zahteva, dok se u Skupštini Srbije uskoro očekuje usvajanje izmena zakona kojim će se, kako najavljuju vlasti, ukinuti ekskluzivitet javnih beležnika kada je reč o izradi ugovora o prometu nepokretnosti. Advokati, međutim, nisu zadovoljni tim izmenama i zahtevaju da javnobeležnički zapis nema tretman „svetog pisma“.
Poslanici Skupštine Srbije su 3. novembra završili načelnu raspravu o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu i prometu nepokretnosti koje je Vlada Srbije usvojila 30. oktobra, a predviđaju da i advokati i pravnici mogu da sačinjavaju ugovore o prometu nepokretnosti, s tim što te ugovore moraju da zavode notari.
Ministar pravde Nikola Selaković je obrazlažući u Skupštini izmene zakona o javnom beležništvu i prometu nepokretnosti, ocenio je da su ponuđenja „maksimalno racionalna rešenja“ na zahteve advokata koji štrajkuju više od 50 dana. On je istakao da predložene izmene advokatima pružaju priliku da se bave usključivo ugovornim pravom, čime će moći da nastave da ostvaruju prihod.
„Da li su ovo rešenja koja su vrhovi advokatskih komora tražili? Ne. Oni su tražili izmene koje u potpunosti obesmišljavaju koncept zakona iz 2011. godine“, rekao je Selaković u Skupštini Srbije.
Opozicione partije su kritikovale predložena rešenja i zatražile ostavku Selakovića jer, kako su navele, ministar nije u stanju da postigne dogovor sa advokatima.
Povodom krize u pravosuđu 4. novembra se oglasio i premijer Srbije Aleksandar Vučić koji je izrazio očekivanje da će ubrzo biti pronađeno rešenje problema zbog kojih advokati već dva meseca štrajkuju.
„Oni nanose političku štetu Srbiji, ali to oni doživljavaju kao borbu za svoja prava“, rekao je Vučić novinarima u Beogradu, uz ocenu da je šteta od obustave rada advokata „ogromna i nemerljiva“, ali da Vladi „ne pada napamet da preduzima nasilne mere“.
Premijer je ocenio da prava advokata nisu jedini razlog za njihov štrajk. Prema njegovim rečima, „tajkuni“ će uraditi sve što mogu da izbegnu suđenje, a kad se završi štrajk advokata, „štrajkovaće neki drugi, možda sudije“.
Advokati nezadovoljni izmenama, čekaju novu ponudu
Pokušaj da se pre usvajanja izmena zakona postigne dogovor na sastanku ministra pravde Nikole Selakovića i predstavnika advokature 1. novembra nije urodio plodom i advokati su zakazali protest za 4. novembra pod sloganom „U minut do 12“.
Oni su poručili na tom protestu da nastavljaju štrajk do ispunjenja zahteva, ali da žele da pregovaraju i rade u interesu građana. Na protestu u centru Beograda okupilo se više hiljada advokata iz cele zemlje.
„Čekamo nove ponude, hoćemo da pregovaramo i hoćemo da radimo“, kazao je predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đorđević. On je poručio da advokati žele da pregovaraju sa svim predstavnicima Vlade, a ne samo ministrom Selakovićem, čiju ostavku traže.
Advokati su jedinstveni u zahtevima da se izmenama zakona o javnom beležništvu izbegne oduzimanje ovlašćenja advokatima i da javnobeležnički zapis, kako su naveli, nema tretman „svetog pisma“ ili „svete krave“.
Advokati smatraju da je zakon o javnom beležništvu i ovlašćenja koja su oni dobili protivustavan, pa je zbog toga bio istaknut i transparent „Dok Ustav ne važi, mi smo na straži“.
Prema važećem Zakonu o prometu nepokretnosti, ugovori o prometu nepokretnosti zaključivali su se isključivo u obliku javnobeležničkog zapisa i njihovo sastavljanje bilo je isključivo u nadležnosti notara, što je jedan od uzroka sadašnjeg štrajka advokata.
Izmenama se ukida isključiva nadležnost notara za sklapanje ugovora o nepokretnosti i oni se obavezuju da plaćaju porez na ostvarenu zaradu.
Overa (solemnizacija) vrši se kako bi ugovor dobio karakteristike javne isprave i kako bi mogao da služi kao osnov za upis u javnu knjigu o evidenciji nepokretnosti.
Izmene Zakona o javnom beležništvu predviđaju da je javni beležnik dužan da iznos od 30% naplaćene nagrade bez PDV-a, uplati na račun propisan za uplatu javnih prihoda u roku od 15 dana od dana naplate, što do sada nije bilo slučaj. Ta sredstva će ići u budžet, a njihova krajnja namena trebalo bi da bude „pokrivanje rashoda sudova u zemlji i popravljanje materijalnog stanja zaposlenih u sudovima“.
Zakoni su predloženi po hitnom postupku i njima se traži da stupe na snagu prvog, a ne osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, kako bi se „sprečila šteta po građane i druga pravna lica“
Izvor: Beta
