Beograd, 26. oktobar 2016 – Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je, u periodu od januara 2013. zaključno sa krajem juna 2016. godine, ukupno 1.377 postupaka povodom sumnji na povrede odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Kako navode iz Agencije za borbu protiv korupcije, postupci su pokrenuti zbog povreda sledećih odredbi Zakona:
1) čl. 39. st. 3: postupci koji su pokrenuti u vezi sa obavezama funkcionera prema prigodnim poklonima;
2) čl. 43. st. 1: postupci koji su pokrenuti prema rukovodiocima organa javne vlasti koji nisu uopšte, ili nisu na vreme poslali obaveštenja Agenciji o stupanju na/prestanku funkcije lica angažovanih u organima javne vlasti kojima upravljaju;
3) čl. 43. st. 2: postupci koji su pokrenuti prema funkcionerima koji nisu uopšte, ili nisu na vreme dostavili Agenciji izveštaj o imovini i prihodima, nakon stupanja na funkciju;
4) čl. 43. st. 4: postupci koji su pokrenuti prema funkcionerima koji nisu uopšte, ili nisu na vreme dostavili Agenciji izveštaj o imovini i prihodima, nakon prestanka funkcije.
Najviše mera doneto je zbog nepodnošenja, odnosno neblagovremenog podnošenja izveštaja o imovini i prihodima nakon stupanja na funkciju (60%), a zatim slede mere zbog nepodnošenja, odnosno neblagovremenog podnošenja izveštaja o imovini i prihodima nakon prestanka funkcije (35%). Mere upozorenja su najzastupljeniji tip (88% učešća) u ukupnom broju donetih odluka, saopšteno je na sajtu Agencije.
Sprovedeni postupci ravnomerno su bili usmereni kako na visoke, tako i na ostale javne funkcije: procentualni odnos iznosi približno 51% prema 49% u korist postupaka prema nosiocima visokih javnih funkcija. Posmatrano iz perspektive nivoa vlasti, najviše postupaka je vođeno prema funkcionerima na nivou lokalne samouprave – 60%, zatim sledi republički nivo vlasti sa 37%. Na republičkom nivou, najviše postupaka je vođeno prema funkcionerima iz organa državne uprave (28%), a na nivou lokalne samouprave prema funkcionerima izvršnih organa (61%).
Zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka protiv funkcionera podneti su u nešto više od 30% od svih postupaka koje je vodilo Odeljenje za vođenje registara i posebnih evidencija: 61% zahteva za pokretanje prekršajnog postupka podneto je protiv nosilaca visokih javnih funkcija, a 39% protiv nosilaca ostalih javnih funkcija. Najviše zahteva za pokretanje prekršajnog postupka podneto je prema licima koja obavljaju funkcije na nivou lokalne samouprave – 53%, zatim sledi republički nivo vlasti sa 46%. I u ovom slučaju, na republičkom nivou vlasti, najviše zahteva je podneto protiv funkcionera iz organa državne uprave (35%), a isti trend je zastupljen i na nivou lokalne samouprave gde je najveći udeo podnetih zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv funkcionera izvršnih organa (62%).
