Anita Mitić, aktivistkinja za ljudska prava, koja sada čeka na prvo saslušanje zbog navodnog kršenja Zakona o okupljanju građana, tvrdi da je slučaj protiv nje još jedan primer politike vlasti o negiranju genocida u Srebrenici.
Kada je prošle godine na “Fejsbuku” postavljala objave pozivajući ljude da se 10. jula pridruže spontanoj komemoraciji u Beogradu kojom se obeležavala 20. godišnjica srebreničkog masakra, Mitić, direktorka “Inicijative mladih za ljudska prava” sa sedištem u Beogradu, nije mogla ni da zamisli da će nekoliko meseci kasnije zbog toga dobiti prekršajnu prijavu.
Sve što je želela da uradi, kako je rekla, bilo je da oda poštu više od 7.000 muškaraca i dečaka Bošnjaka iz Srebrenice koje su u julu 1995. godine ubile snage bosanskih Srba.
“Ne mogu nam zabraniti komemoraciju genocida, na to nećemo ćutati”, napisala je ona u to vreme na “Fejsbuku”.
Mitić je prošle godine bila jedna od organizatora planirane akcije pod nazivom #sedamhiljada, čiji je cilj bio da se ispred zgrade Narodne skupštine u Beogradu simbolično okupi 7.000 ljudi –što predstavlja približan broj stradalih Srebreničana.
Ali je tada srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, pozivajući se na bezbednosne rizike, zabranio okupljanja zakazana za 11. jul povodom obeležavanja 20. godišnjice masakra.
Stefanović je rekao da je bilo potrebno preduzeti akciju koja “garantuje mir i bezbednost u celoj Srbiji”, jer su mnoge desničarske grupe tražile da istovremeno održe skupove – među kojima je bio i optuženi za ratne zločine i lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj.
Mitić je bila jedna od oko 200 ljudi koji su odlučili da se suprotstave zabrani i da ipak veče uoči 11. jula održe komemoraciju i zapale sveće, što je izazvalo kontraprotest desničara koji su pevali nacionalističke pesme i držali transparente sa sloganom “Stop lažima o Srebrenici”.
Prošle nedelje, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) poslalo je Aniti Mitić prekršajnu prijavu jer je navodno prekršila Zakon o okupljanju građana – organizovala je javno okupljanje bez prethodne najave.
Ona sada čeka prvo saslušanje u slučaju pokrenutom protiv nje, a koje treba da se održi 3. februara. Tada će i saznati da li će prijava protiv nje biti odbačena ili ne.
“‘Inicijativa’ sprema akciju za 3. februar pod nazivom ‘Nije ona, nego ja’, s ciljem da okupi ljude koji su takođe pozivali na okupljanje10. jula ispred Predsedništva i iskažu nezadovoljstvo zbog ove prekršajne prijave”, izjavila je Mitić za BIRN.
U prijavi MUP navodi da je Mitić odgovorna za okupljanje ljudi koji su prisustvovali komemoraciji za Srebrenicu, jer je ona bila ta koja ih je na “Fejsbuku”pozivala da se pridruže ovom događaju.
Ali ona kaže da nije bila jedina.
“Samo taj post na mom profilu ima više desetinе "šerovanjа", a i mnogi su moji prijatelji na ‘Fejsu’ i mnoge organizacije na isti način pozivali na okupljanje”, objasnila je ona.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je 11. jula prošle godine centralnoj komemoraciji u Srebrenici u BiH, ali je bio napadnut od dela prisutnih, zbog čega je morao da napusti skup.
Činjenicu da je dobila prijavu zbog komemoracije iste godišnjice, Mitić vidi kao znak hipokrizije vlasti.
“Ova prijava jeste dokaz da premijer i može da ode u Srebrenicu na komemoraciju genocida, ali da Beograd ne sme da ima išta s tim. Da priznavanje žrtava genocida u Srebrenici i pozivanje na odgovornost nije dozvoljeno u Beogradu”, rekla je ona.
Uprkos presudama međunarodnih sudova, Srbija odbija da prizna masakr u Srebrenici kao genocid iako je Vučić prisustvovao zvaničnoj komemoraciji.
Još jedan znak da srpske vlasti nastavljaju politiku negiranja jeste i činjenica da je reč genocid u prekršajnoj prijavi stavljena pod znake navoda, istakla je Mitić.
Svetla tačka u mraku
Ubrzo nakon što je Mitić primila prekršajnu prijavu, desio se napad na Kuću ljudskih prava u centru Beograda, pri čemu su polomljeni prozori – incident koji ona vidi samo kao “refleksiju realnog stanja u društvu”.
“Niko od državnih zvaničnika se čak ni ne trudi da iskreno podrži rad civilnog društva, pojedine novine vode vrlo brutalnu kampanju protiv nevladinog sektora”, rekla je ona.
Mitić smatra da državni zvaničnici efikasno ohrabruju takve kampanje protiv nevladinih organizacija.
“Mi smo poštovani samo kada smo potrebni vladi da izgleda bolje, a u svim ostalim situacijama ostajemo neprijatelji”, objasnila je ona.
Jedina svetla tačka u radu sa institucijama, kazala je Mitić, jeste uspostavljanje Regionalne kancelarije za saradnju mladih, čiji je cilj unapređenje odnosa između različitih zemalja u regionu.
Osim aktivista civilnog društva iz celog regiona, u radnoj grupi koja osmišljava funkcionisanje Kancelarije učestvuju i predstavnici ministarstava zaduženih za omladinu.
“Trenutno radna grupa radi na osmišljavanju funkcionisanja Kancelarije. Prvi rezultati rada ove grupe se očekuju u martu, ali Kancelarija bi zvanično trebalo da bude uspostavljena na leto,na sastanku premijera Zapadnog Balkana u Parizu”, objasnila je ona.
Nosioci ideje za formiranje Regionalne kancelarije za saradnju mladih su nevladine organizacije, uključujući i “Inicijativu”. Ideja se zasniva na iskustvima francusko-nemačke Kancelarije za mlade, koja je osnovana 1963. godine s ciljem uspostavljanja odnosa između mladih ljudi u ovim dvema državama, u pokušaju da se premoste podele izazvane Drugim svetskim ratom.
Lideri Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije potpisali su deklaraciju o osnivanju Kancelarije za mlade tokom samita Zapadnog Balkana prošlog avgusta u Beču.
Mladi ljudi koji učestvuju i podržavaju ovaj proces dokaz su da postoji potreba da mladi u regionu komuniciraju, rekla je Mitić.
“Ukoliko se ova kancelarija uspostavi i bude radila kako treba, imamo mogućnost da odgajimo potpuno drugačiju generaciju mladih ljudi, koja će biti hrabrija, odlučnija i koja će se u krajnjem slučaju izboriti da živimo u zemlji gde se ne dobijaju prekršajne prijave za organizovanje komemoracije genocida u Srebrenici u Beogradu“, zaključila je optimistično.
Autorka: Ivana Nikolić BIRN Beograd
Izvor: balkaninsight.com
